Jovan BIjelić

Jovan Bijelić (1886—1964)

Motiv iz Beograda
Akvarel na papiru
28x42cm
oko 1940.
 
 
 
Svi bitni elementi stila izvedenog iz duha poetskog realizma prožetog ekspresionizmom, arabeska sigurnog i gipkog crteža, odmereni koloristički skladovi, građenje prostora, obrađen motiv, kompoziciono rešenje i ostvarena atmosfera upućuju na zaključak da je ovaj rad nastao oko 1940. godine.
 
 
 
Jovan Bijelić (zaselak Revenik kod sela Kolunić kod Bosanskog Petrovca, 30.06.1884 — Beograd , 12.03.1964)
 
Jovan Bijelić, slikar, scenograf, likovni pedagog, jedan od najznačajnijih likovnih stvaralaca u srpskoj umetnosti između dva svetska rata.
 
 
Učio je slikarstvo kod Jana Karela Janevskog u Sarajevu (1906—1908), zatim studirao (1908—1913) na Akademiji u Krakovu (klase Teodora Aksentoviča, Leona Vičulkovskog i Juzefa Pankijeviča). Pohađao je časove na Akademiji Grand Šomijer u Parizu (zima 1912/1913. i leto 1914). Kao državljanin Austro-Ugarske monarhije, izbegao je mobilizaciju odlaskom na usavršavanje kod Vlaha Bukovca na Akademiji u Pragu (1915).
 
Bio je nastavnik crtanja u Bihaću (1915—1919), potom scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Vodio je slikarsku školu u svom ateljeu, kroz koju su prošli Danica Antić, Pavle Vasić, Dušan Vlajić, Nikola Graovac, Miomir Denić, Peđa Milosavljević, Đorđe Popović, Jurica Ribar, Aleksa Čelebonović i drugi, ali nikada nije zapostavio sopstveno stvaralaštvo.
 
Po popisu u monografiji, za sobom je ostavio devetsto osamdeset jednu sliku (ulje, tempera), sto tri akvarela, pedeset dva pastela, šesto sedamdeset šest crteža (olovka, ugljen, tuš), devetnaest ilustracija za knjige i devedeset četiri pozorišne inscenacije. Pokazalo se da je njegova zaostavština obimnija i da cifre treba uvećati. Sa Veljkom Stanojevićem, uz manju pomoć Dragomira Glišića, Miloša Golubovića i Dragoljuba Pavlovića, izveo je trideset istorijskih kompozicija i portreta članova dinastije Karađorđević u Domu kraljevske garde (1926). Pomalo se bavio književnošću i prevodilaštvom.
 
Studijski je boravio Berlinu, Drezdenu i Pragu (maj — avgust 1920), kasnije u Italiji i Francuskoj. Jedan je od osnivača i pripadnik umetničkih grupa (Grupa umetnika, Oblik, Slobodni i Nezavisni). Učestvovao je na značajnim zajedničkim izložbama jugoslovenskih umetnika od 1912. i izlagao samostalno od 1919, kod nas i u inostranstvu.
 
Njegova dela čuvaju i izlažu Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu i ostale muzejsko-galerijske ustanove Srbije, a nalaze se i u privatnim kolekcijama.
 
Dobio je više značajnih nagrada i priznanja, između ostalih Nagradu Gece Kona (1936), počasnu diplomu na Svetskoj izložbi u Parizu (1937), Orden zasluga za narod I reda (1956), Oktobarsku nagradu Beograda (1957), Nagradu Bihaća (1959) i Sedmojulsku nagradu Srbije za životno delo (1960). Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1963. godine.

Danica Antić

Danica Antić (1916—1989)

Prelja

ulje na kartonu

100 x 70cm

1947.

Svi elementi stila izvedenog iz duga poetskog realizma prožetog vrlo umerenim ekspresionizmom, tačan crtež, živ rad četkicom, koloristički skladovi, pikturalna zasićenost,  način modelovanja i materijalizacije, obrađen motiv i uspešno sugerisan lik i karakter portretisane upućuje na zaključak da je ovaj rad nastao oko 1947. godine.

 

Stevan Aleksić

Stevan Aleksić (1876-1923)

Stevan Aleksić, portret znamenitog Vojvođanina, ulje na platnu, 100x80cm, 1909. I Privatna kolekcija I

O autoru:
 
Stevan Aleksić, jedan od prvih umetnika koji je u srpsko slikarstvo uneo ideje simbolizma. U njegovom bogatom i tematski raznovrsnom opusu zastupljene su religiozne kompozicije, portreti i dela simbolističkog prosedea. Istaknuto mesto zauzimaju autoportreti na kojima je pratio svoj lik od najranije mladosti pa do godina pred smrt.
 

Poreklom je iz poznate slikarske porodice (deda mu je bio Nikola Aleksić, otac Dušan Aleksić i brat Ivan takođe su se bavili slikarstvom). Prve pouke o crtanju i slikanju dobio je u očevoj radionici. Slikarstvo je studirao u Minhenu, prvo u privatnoj slikarskoj školi (1895), ali je posle kraćeg vremena primljen na Akademiju (1896—1900). u klasi prof. Nikole Gizisa — Grka.

Njegovo slikarstvo predstavlja neku vrstu prelaza od akademizma ka impresionizmu. Sigurno izvedena kompozicija, živ kolorit i dopadljivo dramatično tretiranje svetla, čine glavne vrednosti njegovog crkvenog slikarstva. Iste vrednosti se mogu naći i u njegovim portretima mada je u osnovi bliži realizmu. On, donekle, slika impresionističkom tehnikom ali mu boje nisu impresionističke. Zbog pažnje koju je posvetio problemu svetla u svom slikarstvu, danas ga smatraju jednim od pokretača impresionizma.

Davud Turković

Davud Turković (1995-)

Petar Putić

Petar Putić (1949-)

 

Slikar rodjen u Vojvodini, nadomak Panceva u Banatskom Brestovcu 22.IV.1949 god.Pohadjao je likovnu akademiju u Beogradu, Ljubljani, Frankfurtu.Sada zivi i stvara u Pancevu.Slik