Category Archives: Umetničko-zanatski studio Maniera

K

K
Dragoš Kalajić (1943—2005)
Olivera Kangrga (1923—1999)
Momo Kapor (1937—2010)
Pivo Karamatijević (1912—1963)
Boško Karanović
Uroš Knežević (1811—1876)
Leon Koen (1859—1934)
Đorđe Krstić (1851—1907)
Čedomir Krstić (1923—1988)
Bogdan Kršić (1932—2009)
Mirko Kujačić (1901—1987)
Majda Kurnik (1920—1967)

Categories: Umetničko-zanatski studio Maniera

Tags:

V

V
Pavle Vasić (1907—1993)
Vladimir Veličković (1935)
Jarmila Vešović (1954)
Milovan Vidak (1926—2003)
Dušan Vlajić (1911—1945)
Živojin Vlajnić (1908—1992)
Lazar Vozarević (1925—1968)
Milan Vrbić (1894—1954)
Paško Vučetić (1871—1925)
Lazar Vujaklija (1914—1995)
Snežana Vujović – Nikolić (1959)
Vukan Vukanić (1969)
Slobodan Vuković (1947)
Rista Vukanović (1873—1918)
Zoran Vuković (1947—2011)
Siniša Vuković (1932—2011)
Milica Vuković (1981- )
Mina Vukomanović (1828—1894)
Dragoljub Vuksanović (1908—1973)

Categories: Umetničko-zanatski studio Maniera

Tags:

Đorđe Popović

Đorđe Popović (1909-1962)

Portret muškarca
81 x 65cm
oko 1950.
 
 
O autoru:
 
Đorđe Popović je rođen u Beogradu 1909. godine. Osnovnu školu je završio u Francuskoj a gimnaziju i Pravni fakultet u Beogradu. Slikarstvo je učio u slikarskoj školi Jovana Bijelića u periodu od 1928—1930. godine, a umetničkom kritikom je počeo da se bavi 1934. godine. Kritike je objavljivao u novinama „Pravda“, „Republika“ i Borba. Pre rata je kao i njegov drug iz Bijelićeve škole Peđa Milosavljević službovao u diplomatskoj službi a posle rata je bio savetnik u Komisiji za kulturne veze sa inostranstvom.
 

Categories: Umetničko-zanatski studio Maniera

Tags:

Jovan BIjelić

Jovan Bijelić (1886—1964)

Motiv iz Beograda
Akvarel na papiru
28x42cm
oko 1940.
 
 
 
Svi bitni elementi stila izvedenog iz duha poetskog realizma prožetog ekspresionizmom, arabeska sigurnog i gipkog crteža, odmereni koloristički skladovi, građenje prostora, obrađen motiv, kompoziciono rešenje i ostvarena atmosfera upućuju na zaključak da je ovaj rad nastao oko 1940. godine.
 
 
 
Jovan Bijelić (zaselak Revenik kod sela Kolunić kod Bosanskog Petrovca, 30.06.1884 — Beograd , 12.03.1964)
 
Jovan Bijelić, slikar, scenograf, likovni pedagog, jedan od najznačajnijih likovnih stvaralaca u srpskoj umetnosti između dva svetska rata.
 
 
Učio je slikarstvo kod Jana Karela Janevskog u Sarajevu (1906—1908), zatim studirao (1908—1913) na Akademiji u Krakovu (klase Teodora Aksentoviča, Leona Vičulkovskog i Juzefa Pankijeviča). Pohađao je časove na Akademiji Grand Šomijer u Parizu (zima 1912/1913. i leto 1914). Kao državljanin Austro-Ugarske monarhije, izbegao je mobilizaciju odlaskom na usavršavanje kod Vlaha Bukovca na Akademiji u Pragu (1915).
 
Bio je nastavnik crtanja u Bihaću (1915—1919), potom scenograf u Narodnom pozorištu u Beogradu. Vodio je slikarsku školu u svom ateljeu, kroz koju su prošli Danica Antić, Pavle Vasić, Dušan Vlajić, Nikola Graovac, Miomir Denić, Peđa Milosavljević, Đorđe Popović, Jurica Ribar, Aleksa Čelebonović i drugi, ali nikada nije zapostavio sopstveno stvaralaštvo.
 
Po popisu u monografiji, za sobom je ostavio devetsto osamdeset jednu sliku (ulje, tempera), sto tri akvarela, pedeset dva pastela, šesto sedamdeset šest crteža (olovka, ugljen, tuš), devetnaest ilustracija za knjige i devedeset četiri pozorišne inscenacije. Pokazalo se da je njegova zaostavština obimnija i da cifre treba uvećati. Sa Veljkom Stanojevićem, uz manju pomoć Dragomira Glišića, Miloša Golubovića i Dragoljuba Pavlovića, izveo je trideset istorijskih kompozicija i portreta članova dinastije Karađorđević u Domu kraljevske garde (1926). Pomalo se bavio književnošću i prevodilaštvom.
 
Studijski je boravio Berlinu, Drezdenu i Pragu (maj — avgust 1920), kasnije u Italiji i Francuskoj. Jedan je od osnivača i pripadnik umetničkih grupa (Grupa umetnika, Oblik, Slobodni i Nezavisni). Učestvovao je na značajnim zajedničkim izložbama jugoslovenskih umetnika od 1912. i izlagao samostalno od 1919, kod nas i u inostranstvu.
 
Njegova dela čuvaju i izlažu Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti u Beogradu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog u Novom Sadu i ostale muzejsko-galerijske ustanove Srbije, a nalaze se i u privatnim kolekcijama.
 
Dobio je više značajnih nagrada i priznanja, između ostalih Nagradu Gece Kona (1936), počasnu diplomu na Svetskoj izložbi u Parizu (1937), Orden zasluga za narod I reda (1956), Oktobarsku nagradu Beograda (1957), Nagradu Bihaća (1959) i Sedmojulsku nagradu Srbije za životno delo (1960). Za člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1963. godine.

Categories: Umetničko-zanatski studio Maniera

Tags: